Naša priča

Iz igre jedne maštovite mame sa svojim detetom.

Ne znajući u prvom momentu kakvu blagodet čini svom detetu, sve je bilo na nivou igre koju je dete obožavalo, a kao krajnji efekat desila se mašta, i to ona najkreativnija.

Priče koje su mama i dete smišljali istovremeno su i vizualizovali, a takve su priče stvarale nove mogućnosti. Od pasivnog slušaoca, dete prerasta u učesnika prvo kroz igranje figurama, a kada je dovoljno sazrelo i kroz aktivno učešće u stvaranju priča.

Mama je priče pričala tako da ostavlja prostor detetu da ih dopuni ili izmeni. Naredni korak bio je zadati detetu temu iz koje će nastati njegova priča. Navodeći ga pitalicama ili davanjem sugestija priče su postale celovite.

Mama je razvijala dečju maštu kroz igru, i što je još važnije, razvijala ju je postepeno.

A onda su igru proširili i pokazali je drugoj deci. Interesovanje za ovakav vid igre bilo je veće nego što su mogli da pretpostave. Komentari prijatelja, takođe roditelja, pokazali su da su oni svesni prednosti ovakve igre sa decom i dali nam ideju za naš dalji razvoj.

Tada mama odlučuje da pokloni svoju maštu i pravi prvi primerak Drvenih priča. Za figure bira drvo, jer je prirodno i piše priče za sve one koji deci žele da ponude kreativnu, stimulativnu igračku, daleko od televizijskog ekrana i/ili tableta.

„Pravi znak inteligencije nije znanje, nego mašta“, Albert Ajnštajn

E pa, dobro došli u naš svet mašte…